Komunalne službe ne odlaze u prirodu, molimo vas da vaše smeće ponesete sa sobom. Čuvamo i volimo našu zemlju! Saznaj više.

U svetu u kojem su dame i dalje nepravedno slabiji pol, a muškarci ti koji vode glavnu reč, drago nam je da postoje primeri koji nas nateraju da se malo preispitamo i razmislimo da li je stvarno tako. Jedan takav svetao primer je naša sugrađanka Senka Bajić, devojka koja je izabrala da živi tempom jednog prosečnog marinca, kako bi radila ono što voli i ostvarila svoje snove.

Ona naizgled živi jedan sasvim običan život, stim što u „slobodno” vreme uzme board, skokne do obližnjeg brda ili planine, spusti se na nekoj od najekstremnijih staza i u tome je zvanično najbolja na svetu i Evropi.

Da, dobro ste čuli. Na svetu i Evropi!

Uspešno se bavi mountainboarding-om, u disciplini boardercross i snowboarding-om, ekstremnim sportovima u kojima dame već odavno idu rame u rame sa momcima.

Senku smo pozvali da nam ispriča šta je sve potrebno da bi postali najbolji u onome što volite, a ostanete čvrsto sa obe noge na zemlji, u njenom slučaju na dasci. 

Ćao Senka. Reci nam za početak nešto o sebi?

Najednostavnije rečeno, ja sam jedna obična devojka sa velikim snovima u džepu. ?

Zašto baš ekstremni sportovi, a ne recimo basket, odbojka ili ples?

Nije uvek sve bilo tako ekstremno. Krenula sam i ja sa odbojkom, tenisom, pa možda čak i plesom ali su mi ove daske zarobile srce i eto danas, sam im izutetno zahvalna na tome. 

Kod nas i dalje postoje predrasude da su ekstremni sportovi rezervisani za muškarce, a da devojke nekako nisu dovoljno hrabre i snažne za to. Da li se susrećeš stim i kako razbijaš te predrasude?

Naravno, to je sastavni deo kada se baviš ekstremnim sportovima u Srbiji. Ovde  je poprilično normalno da muškarci mogu sve da rade, pa kad se pojavi devojka koja je dosta dobra u “muškim” sportovima, e tu već naizlazimo na problem. Verujem da svojim primerom pokazujem da JESMO dovoljno hrabre i snažne, i da možemo apsolutno sve što zamislimo. Nadam se da ću na taj način motivisati i ostale devojke da ne slušaju zle jezike i nastave da grade svoju imperiju. ?

Kako je reagovala tvoja porodica, čitaj mama, kada si im saopštila da ćeš da se baviš sportom koji po svojoj prirodi ekstreman? 

Imam zaista veliku podršku od porodice i na tome sam im zahvalna do neba. Naravno da je tu bilo sugerisanja da možda izaberem nešto “lepše” ali mi se moja tvrdoglavost, upornost i istrajnost isplatila.

Da li se i pored tolikih uspeha, treninga i priprema pojavi strah kada treba da se spustiš niz stazu? Kako se nosiš stim?

Kada sam na trci, uvek je prisutan neki trenutak koji je negde između straha i pozitivne treme. Bitno je da se usresredim na trenutak i verujem da daska i ja možemo sve. Negde sam pročitala.. Da nema straha, ne bismo ni bili hrabri…

Pored sporta kojim se baviš, doktorant si na FTN-u, što je takođe obaveza koja zahteva ozbiljnu posvećenost. Kako izlaziš na kraj sa svim tim psiho-fizičkim izazovima i koja je tvoja „tajna” za uspeh?

Možda ne zvuči kao tajna ali dobra organizacija je zaista jedan od najbitnijih faktora na putu ka uspehu. Bitno je da  znamo kako nam izgleda lista prioriteta i šta sve treba da uradimo na dnevnom planu. Ja volim da sebi postavljam nove ciljeve i izazove. Samo je bitno da budemo uporni i istrajni. I najvažnije od svega je da ujutru kada ustanemo kažemo… “Ovo je moj dan”, time ste pobedili sebe. Sve ostalo su sitnice. ?

Iza svakog uspešnog sportiste stoji tim koji mu pomaže da postigne taj uspeh i on potraje što je moguće duže. Ko čini tvoj tim i kako izlazite na kraj sa svim preprekama?  

Moj tim pre svega čini moja porodica i najbliži prijatelji, koje ja volim da ubrajam u familiju. Mislim da oni nisu ni svesni koliko mi znače njihove poruke pre trke, kao i podrška tokom celog trenažnog procesa kada je najteže.

Kako izgleda jedan tvoj dan?

Dosta naporno. ? Evo primera jednog prosečnog dana kada nisam u pripremnom periodu. Ustajem, ubedjujem sebe da je “Ovo moj dan” ?, jedem, idem na fakultet, jedem, treniram sebe, treniram druge, jedem, usput se presvučem u proseku 7 puta, jedem, pogledam utakmicu ili se vidim sa prijateljima i idem da spavam.

Zbog takmičenja često putuješ po svetu. Kakvi su uslovi za bavljenje ekstremnih sportovima u Srbiji, a kakvi u inostranstvu? Da li imate podršku sponzora, da li postoji savez i dali se vi sportisti međusobno pomažete?

Uslovi su poprilično loši. Uglavnom se sami snalazimo i tražimo sponzore jer ekstremni sportovi u Srbiji su još uvek pojam i nisu dovoljno razvijeni. Nadam se da će se to uskoro promeniti.

Tokom cele godine treniraš i takmičiš se na stazama koje su u prirodi. Šta za tebe predstavlja ta veza sa prirodom i gde je Fruška gora u celoj toj priči?

Kažu da vreme provedeno među drvećem i u prirodi je najbolje iskorišćeno vreme. Nemam šta više da dodam, osim da sam izuzetno srećna što živim pored jedne takve lepote kao što je Fruška gora.

Za kraj, šta bi poručila devojkama koje bi možda želele da krenu tvojim stopama i oprobaju se u ekstremnim sportovima, da i one postanu uspešne i razbiju predrasude? 

Želela bih da im poručim da nikad ne prestanu da sijaju, da ne zaborave činjenicu da samo one određuju svoje domete i da budu ubeđene da sve u svemiru u njima je. ? 

Bila je ovo Senka Bajić, naša sugrađanka, obična devojka koja je šampion sveta i Evrope u neobičnim stvarima.

Mesto: Novi Sad