Komunalne službe ne odlaze u prirodu, molimo vas da vaše smeće ponesete sa sobom. Čuvamo i volimo našu zemlju! Saznaj više.

Nakon niza objava u medijima i na društvenim mrežama koje upućuju na prekomernu seču šume u Nacionalnom parku Fruška gora i nakon poruka i molbi da se izjasnimo, Udruženje Fruškać ovim putem iznosi svoj stav i saznanja o ovoj temi.
 
Sigurni smo da je većina posetilaca Fruške gore bar jednom u proteklih par godina naišla na prizore posečenih i razbacanih stabala duž fruškogorskih puteva i staza  – to su prizori koji nikako ne prezentuju ideju i misiju jednog nacionalnog parka. Čak i kada se radi o planskoj seči i kada je zakon ispoštovan, gomile trupaca koje danima leže uz put i čekaju da budu odnešene nisu slika koja treba da dočeka ljubitelje prirode u Fruškoj gori.

Da li se šuma seče skroz po zakonu - ne znamo. Ali poznato je da određene institucije (Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo uz prethodno pribavljeno mišljenje Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode na ugrađenost uslova zaštite prirode i saglasnost Ministarstva za poslove zaštite prirode) daju saglasnost za seču, kao i da postoji knjiga panjeva za svako posečeno drvo, tako da bi se lako moglo utvrditi da li je i na koji način prekršen zakon. 

JP „Nacionalni park Fruška gora“, po zakonu ima pravo da godišnje poseče 70.000 kubika drva. To znači da se Park od seče šume finansira sa udelom od 85 odsto u svom godišnjem budžetu. Ova praksa se u manjem ili većem obimu primenjuje od 1960. godine, tj. od nastanka Nacionalnog parka. U vreme kada je na globalnom nivou jedna od gorućih tema zaštita prirodnih resursa, u ovom javnom preduzeću se ništa nije promenilo i seča šume je još uvek jedini način da se isplati oko 140 mesečnih plata i ostali tekući troškovi.

Nažalost, seča šume nije jedini problem u Nacionalnom parku. Članovi Udruženja Fruškać su u više navrata pokušali da skrenu pažnju na goruće probleme u Parku kao i da iniciraju konstruktivnu komunikaciju sa njegovom upravom, ali nažalost svaki put bezuspešno. Uprava Parka je pokazivala interesovanje za problem jedino u periodu dok je on bio aktuelan u medijima. Svojom zatvorenošću su svaki put pokazali da nemaju volju za saradnju sa nevladinim i civilnim sektorom kao ni kapacitet da razvijaju nove i menjaju stare prakse.
 
U svakom demokratskom društvu uobičajeno je i poželjno da civilni sektor i pojedinci prate rad javnog sektora i ukazuju na probleme i predlažu načine za njihovo rešavanje. Na taj način se pokreću društvene promene. Javne institucije i preduzeća su često trome i teško se reformišu. Koalicije između javnog i nevladinog sektora su važne i neophodne jer, između ostalog, civilni sektor ima moć da ubrza promene kroz procese zagovaranja.

Izmene i dopune zakona o Nacionalnim parkovima u Srbiji su neophodna i hitna mera ako želimo da parkovi ostanu i generacijama koje dolaze iza nas. Pozivamo JP „Nacionalni park Fruška gora“ da otvori vrata za komunikaciju i aktivno uključivanje organizacija i građanstva u sistem donošenja odluka. Pozivamo ih da budu otvoreni za sugestije i konstruktivne kritike, transparentni i dostupni javnosti.
 
Udruženje Fruškać je spremno da podrži svaku ozbiljnu inicijativu, istraživanje ili planiranje predloga novih uredbi i zakona kako bi se stanje u Nacionalnom parku unapredilo i kako bi se omogućila veća funkcionalnost, transparentnost i odgovornost u upravljanju. Participacija civilnog sektora i privatno javna partnerstva već odavno su praksa mnogih uspešnih javnih ustanova i preduzeća. 

Osim udruženja Fruškać postoje i druga udruženja koja bi rado podelila svoja znanja i iskustva za dobrobit Parka. Međutim, najveća odgovornost za prošlo, sadašnje i buduće stanje Fruške gore uvek je bila, jeste i biće na upravi NP Fruška gora. Mislimo o tome...

Fruškać tim.